To je rak i odmah dobijate uput za bolnicu….
Stajala sam u holu privatne medicinske ustanove u društvu ćerke tinejdžerke utrnula. U momentu nisam znala ni gde sam, ni da li sam je dobro čula, ni koji je dan, mesec, godina…Kao u filmu počele su da mi se kreću ubrzano slike u glavi, bez tona.
Držala sam papir u rukama na kom je pisalo “Hitno” uredno popunjen i ispečatiran, dobijen u prolazu, bez objašnjenja, samo uz rečenicu : “Mora intervencija, to je rak”.
Tinejdžerka je kuckala po telefonu praveći se da nije tu, a koža joj je bila bela kao nikad do tad.
Mart, sunčani mart, još koji dan i April mi donosi 43-i rođendan. Prva pomisao – Hoću li ga uopšte slaviti.
Znate dok ne dođete u takvu situaciju sve slične priče zvuče vam kao priče i slavite dok je tako, da nikad ne dođete u situaciju da budete deo njih, kad više nisu priče nego život.
Mislim da mi je to najduži dan do sada, dan u kom sam morala da primenim sve što umem, sve što sam učila i sve što učim druge godinama u nazad, sada na sebi.
Diši, usmeri misli ka udahu i izdahu, to su samo njene reči, nemaš potvrdu da jeste, imaš potvrdu da si ti zdravlje – moj unutrašnji dijalog uveliko je tekao.
Kao Energoterapeut, Reiki Grandmaster učitelj, radiestezista, Nlp-ejac imala sam mogućnost da iskoristim puno pomoćnih alatki u tom trenutku, a bila sam paralisana.
Onda kreću pitanja iz prošlosti –kad, kako niko nije video do sada, kako nije videla u oktobru kada sam i otišla prvi put zbog ciklusa kad mu nije vreme, kako rezultati pokazuju nešto bez simptoma, hoću li preživeti ako je tačno…..
Cela agonija u mom slučaju trajala je kratko, par sati dok nisam stigla kući u moju sigurnu zonu sa sve ubledelom tinejdzerkom i još bleđim mužem. Neko od nas je morao da se pribere, ko će ako ne majka….
Priča može da stane u podužu pripovetku, kraći roman, sve u svemu naredni dani a sad i meseci već naučili su me jednu važnu stvar – Da ostavim sebe na miru, da ne moram sve ja i da je sasvim okej da nekad i ne mogu i neću.
Sve je počelo ravno pre godinu dana kada sam došla nezadovoljna svojom kilažom sa mora i odlučila da sve moram dovesti do perfekcije, kako u glavi tako mora biti i spolja. Krećem na obuku za pilates instruktora i u isto vreme vežbam preko svojih mogućnosti, prelazim na hrono ishranu, mršam deset kilograma, popravlja se moja slika sebe u ogledalu al srce i glava kažu – Ne, ne nije to to što ti treba.
U glavi tek nije bilo sve na svom mestu iako sam meditirala, reikisala se, radila razne vežbe, ležala na kvantnim pločama što me je dovodilo u balans, al ujedno blokiralo i sloj ispod koji je vrištao da ga oslobodim, da ga pustim i otpustim. Sloj od deteta pravljen da nisam dovoljno dobra, da nisam dovoljno savršena, da moram još malo da učima, da mora sve perfektno da bude, mora, mora mora…
Telo u jednom momentu kad više ne može da mora lepo se razboli u određenom organu pa onda sve što moraš više ništa ne moraš a ako nastaviš sa istim telo kaže gotovo, umirem.
Moji rezultati su bili vrlo čudni, lekarima, meni nisu. Golim okom ništa se nije videlo, biopsija i druge metode ukazivale su da su ćelije promenjene. Jedan lekar, drugi lekar, treći lekar – rezultati isti, simptoma nikakvih nigde.
Nisam imala vremena da se bavim uveravanjem i objašnjavanjem zašto je ta posledica takva i da je uzrok otkriven i radi se na njemu, prepustila sam lekarima njihovo a ja nastavila sa svojim tehnikama. Svakodnevno sam radila Reiki, dva puta dnevno meditirala, dva puta dnevno ciljano disala.
Uglavnom tinejdžerka je upala u mašinu završavanja dve škole, upisivanja srednje, polaganja ispita, polaganja mature, skupljanja svih mogućih papira za nju, daj lekarski njoj, skupi sve papire za operaciju za sebe, piši, radi sa klijentima… prođe april, prođe maj, prođe skoro ceo jun bez slobodnog trenutka za mozak da otplovi u neke neželjene vode misli.
Intervencija je protekla kako je protekla o tom iskustvu možda nekom drugom prilikom, nakon tri nedelje rezultat je glasio – Rez prolazi kroz zdravo tkivo!
Zdrava sam, znala sam da sam zdrava, znala sam da nije kancer, znala sam da šta god da su videli može da se preokrene kad sebe ostavim na miru, kad sebi dozvolim da budem, kad se zavolim.
U međuvremenu nastali su crteži Endless love https://www.facebook.com/endlesslove44/ , svaki u jednom od dana ležanja nakon operacije, nastao je ceo koncept Endless love, tinejdžerki i mužu se vratila boja, one koji nisu hteli da me ostave na miru i već me živu sahranili dozvolila sam da na neko vreme udaljim iz svog života, prigrlivši sebe kao nikad do sad i za uvek od sad.
Hvala mi zdravoj na svemu!