Drage moje,
I dragi moji muškarci takođe, sedim ovih prazničnih dana i razmišljam šta se to desilo sa nama da smo se povukli, otuđili, učaurilu u svoje misli, osećanja i vrtimo se u krug…
Šta me navelo na ovo razmišljanje je pre svega tema Energije koja je moja strast, moja svrha i osećaj iste oko sebe.
Prvo da se osvrnem na razumevanje toga da sem fizičkog tela imamo i nefizičko, energetsko telo koje je sastavljeno od vibracija svega što osećamo. Ono je živo kao i fizičko i pandan našem endokrinom sistemu u fizičkom telu su čakre u nefizičkom. Kakve to sad ima veze? Ima utoliko što praktično možemo zamisliti da živimo na dva mesta, isprepletana, a da mnogi od nas nisu ni svesni toga. Zašto je to važno da razumemo? Pre svega da bi nam bilo jasnije zbog čega se ponekad osećamo drugačije od željenog, samim tim i ponašamo i samim tim i radimo kontra onom što želimo. Svakoga dana naše nefizičko telo, energetsko prepliće se i sa svim energetskim telima koje sretnemo tog dana, poznatih i nepoznatih. Svako od tela nose u sebi određene vibracije tuge, radosti, straha, hrabrosti, brige, ljutnje, mira, blagostanja… Kako druga tako i naše energetsko telo je takođe sastavljeno od svih tih i mnogih drugih vibracija… ne postoji energetsko telo bez tih vibracija jer bar jednom u životu bili smo nešto od toga…
Šta se onda dešava na fizičkom telu? Energetsko telo svoje vibracije kroz čakre šalje našem fizičkom telu i onda vibracije prepoznajemo kao emocije, emocije nam se pretvaraju u stanja, stanja pretvaramo u reči da bi izrazili kako se osećamo a zatim i u akcije da bi nešto uradili sa njima.
Gde nastaje problem? Obično tamo i kada prepoznamo da se nešto dešava, imenujemo, ne želimo ga i krenemo da se borimo protiv tog neželjenog. Uzeću za primer vibraciju ljutnje, najčešće smo ljuti zbog svoje ili tuđe ljutnje. Šta najčešće uradimo: potisnemo je ili je verbalno i telesno izrazimo pa smo još ljući, bivamo predugo u njoj preispitujući razloge pa nekad ona preraste u bes… Šta možemo efikasnije da uradimo? Prepoznamo je, imenujemo, prihvatimo, ne bavimo se predugo njom i biramo korisniju emociju da njome zamenimo ljutnju. Da li to znači da negiramo, ne, zato što smo je prepoznali i prihvatili sebe i sa njom i jednako se volimo sa njom..da smo odlučili da je potisnemo ili se pravimo da ne postoji ili da smo odlučili da se borimo protiv nje onda bi je negirali a kao rezultat bi dobijali sve više i više ljutnje.
Poznajem puno žena koje nerado govore o svojim emocijama za koje misle da nisu prikladne. Neke od njih uporno pokušavaju i da ih se oslobode kroz razne tehnike, zahvalnost, meditaciju, sport, da sve te emocije anuliraju da ostanu bez njih. Na žalost većina je u sve gorem i gorem stanju,
dok ne dođe do začaurenja i otuđenja sa početka teksta.
Nije jednostavno, nije bezbolno, ne može za jedan dan al može dugoročno da se dobije benefit kad odlučimo da sem na fizičkom počnemo sebe da posmatramo i na energetskom nivou. To znači da ćemo sem jutarnje toalete, zdrave hrane i fizičke aktivnosti u svoj dan uvesti i rad na energetskom telu. Prihvatanje i voljenje sebe kreće odatle, jer prvo se nešto dešava na i u nefizičkom a tek onda u fizičkom. Da li će to biti kroz Reiki, meditaciju, podizanje vibracije, nije važno, važno je samo da osvestimo koje delove sebe smo začaurili, odbacili, negirali i da krenemo u oslobađanje njih.
Samo kao celovito slobodni možemo biti srećni i živeti život kakav nam pripada i kakav zaslužujemo.
Do sledećeg teksta volite se nežno.
Žena Zmaj